О књизи: 2002. / Читајући овај текст, која је позоришна, односно створена за позориште, можда и не обраћа пажњу на необичност свог писања, али ипак, ако покушате да се придржавате закона постављених у овом тексту, можда се нећете покајати. Ако неко од вас покуша да га употреби за наменску сврху, односно покуша да направи представу, онда се бојим да без усвајања овог закона шта вас чека... шта је то? За почетак, требало би да покушате да не интонирате текст унутар једног реда: то јест, да му не дате друго значење осим оног у њему. Велики самогласници у последњој речи нису индикација да овде треба ставити нагласак, то више личи на неку врсту замрзавања свести глумца, неку врсту слободног лета, сличног лету скијаша који је убрзао; спуштајући се са одскочне даске и најзад полете са земље. Хвала!